最近老坏东西暗示什么
| Стефан Бранкови? | |
|---|---|
.jpg) Лик младог Стефана са Есфигменске пове?е, 1429. година | |
| Лични подаци | |
| Датум ро?е?а | око 1417. |
| Место ро?е?а | Београд, Српска деспотовина |
| Датум смрти | 9. октобар 1476. (59 год.) |
| Место смрти | замак Београд код Видема, |
| Гроб | Купиново |
| Породица | |
| Супружник | Мати Ангелина |
| Потомство | ?ор?е Бранкови?, ?ован Бранкови?, Мари?а Бранкови? |
| Родите?и | ?ура? Бранкови? ?ерина Бранкови? |
| Династи?а | Бранкови?и |
| Деспот Срби?е | |
| Период | 31. март 1458 — 21. март 1459. |
| Претходник | Лазар Бранкови? |
| Наследник | Стефан Томашеви? |
Стефан Бранкови? (1420 — 9. октобар 1476) био ?е син деспота ?ур?а Бранкови?а и деспине ?ерине Бранкови?, српски деспот и владар од 1458.[1] до 1459. године. Познат по надимку (деспот Стефан Слепи), био послед?и владар из династи?е Бранкови?а.
Породица
[уреди | уреди извор]Стефан и ?егови ро?аци су именовани у Dell'Imperadori Constantinopolitani (тако?е познат као ?Масарелли?ев рукопис“ након што ?е дело прона?ено у документима Ан?ела Масарели?а, генералног секретара Тридентског сабора[2]), рукопису ко?и се чува у Ватиканско? библиотеци.[3] Ова? рукопис га имену?е сином деспота ?ура?а Бранкови?а и деспине Ирине Кантакузин. Д. М. Никол (1994. године) довео ?е у пита?е ?егово материнство, сугеришу?и да ?е деспот ?ура? рани?е био у браку са ?ерком цара ?ована IV Трапезунтског. Ме?утим, ?егова теори?а ни?е представ?ала никакве изворе и ни?е узела у обзир да ?е цар ?ован IV Велики Комнин ро?ен изме?у 1395. и 1417. године.
Деспот ?ура? ?е 11. септембра 1429. године дао прилог светогорском манастиру Есфигмен. У пове?и за документ наведена су ?егова супруга деспина Ирина и петоро деце. У Масарели?евом рукопису се тако?е наводе имена истих петоро деце деспота ?ура?а Бранкови?а и деспине Ирине Кантакузин. Други родослови поми?у шесто дете, Тодора Бранкови?а. Он би могао бити дете ко?е ?е умрло младо и стога ни?е наведено са сво?ом бра?ом и сестрама.На?стари?и брат наведен у Масарели?евом документу био ?е Гргур Бранкови?. Документ из 1429. године, поми?е га са титулом деспота. Гргур ?е постав?ен за управника територи?а ?ужне Срби?е баштине Бранкови?а.[4] Наводно га ?е именовао султан Мурат II од Османског царства 1439. године. У априлу 1441. године, Гргур ?е оптужен за заверу против султана Мурата II и ?егово гувернерство ?е прекинуто. Био ?е затворен у Амаси?и и ослеп?ен 8. ма?а 1441. године.[4] Гргур и ?егова бра?а су потписали пове?у ко?ом ?е деспот ?ура? потврдио привилеги?е Дубровачко? Републици[5] Гргур се повукао у манастир под монашким именом ?Герман“.[6] Према Финеу, Гргур се поново по?авио 1458. године, захтева?у?и наследство упраж?еног престола Срби?е за себе или свог сина.[7] Масарели?ев рукопис поми?е Гргура као неоже?еног. Касни?и родослови ?егову жену назива?у ??елисавета“. Вук Гргуреви?, Гргуров син, био ?е касни?е титуларни српски деспот (1471–1485). Вероватно ?е био нелегитиман.
Биографи?а
[уреди | уреди извор]Масарели затим имену?у стари?у Стефанову сестру, Мару Бранкови?. Била ?е ?една од супруга султана Мурата II. Сам Стефан ?е наведен на тре?ем месту. ?егова мла?а сестра ?е наведена као Кантакузина, латинизована верзи?а презимена ?ихове ма?ке. Касни?и родослови ?о? да?у име Катарина. Удала се за грофа Улриха II Це?ског. Послед?и набро?ани и на?мла?и брат ?е Лазар Бранкови?, наследник ?иховог оца.
После смрти деспота Лазара Бранкови?а 20. ?ануара 1458. године, у Срби?и ?е почетком фебруара власт добило трочлано намесништво ко?е су чинили велики во?вода Михаило Ан?елови?, као деспотов губернатор, удовица деспота Лазара, деспина ?елена Палеолог и слепи Стефан Бранкови?, Лазарев брат.[8]
Док су деспина ?елена и Стефан Бранкови? били воде?и поборници про-угарске стру?е у Срби?и, во?вода Михаило Ан?елови? ?е био присталица про-Турске политике.[9] Кра?ем марта 1458. године, во?вода Михаило Ан?елови? ?е пустио ?едан турски одред у Смедерево. Истог дана ?е дошло до немира. Становништво Смедерева се побунило, турски во?ници су поби?ени или зароб?ени и сам во?вода Михаило Ан?елови? ?е лишен слободе 31. марта. Власт ?е припала преосталим члановима бившег намесништва - Стефану Бранкови?у, ко?и ?е постао нови деспот, и деспини ?елени Палеолог.[8]
Деспот Стефан ?е био ослеп?ен од стране султана Мурата II и ?едно време ?е живео повучено. По ступа?у на деспотски трон, суочио се са на?ездом Турака, ко?е ?е султан Мехмед II припремао ?ош за живота деспота Лазара. Деспот Стефан Слепи ?е владао за?едно са сво?ом снахом деспином ?еленом Палеолог. Ступио ?е одмах у дипломатске односе са угарским двором, траже?и помо?. Угари су му предлагали да деспотовину препусти ?има на одбрану, а за узврат дали би му неке поседе у ?ужно? Угарско?.
Дога?а?и у Смедереву су одмах покренули Турке на акци?у. Ситуаци?а у Смедереву ?е утицала на то да и страни владари баце сво?е прсте на Српску деспотовину. Први ?е почео то да приме?у?е босански кра? Стефан Томаш. После споразума са Угарима, први ?е дошао са сво?их 8.000 во?ника Михаило Сила?и и распоредио се дуж Дунава, насто?е?и да спречи могу?и прелаз Турака преко реке.[10] Ме?утим, у таквим околностима Српска деспотовина ?е почела практично да се преда?е, препушта?у?и сво?е зем?е ту?инима да ?е бране.
Турци су кренули на Срби?у марта 1458. године. Са собом су за?едно водили слепог Гргура Бранкови?а, у намери да га доведу на деспотски престо. Остали су само неосво?ени Голубац и Смедерево.
Босански кра? Стефан Томаш Котромани? ?е на сабору у Треби?у понудио реше?е око Смедерева. Понудио ?е да се ?ерком умрлог деспота Лазара, ?елачом ожени ?егов син Стефан Томашеви?, планира?у?и да тако у мираз доби?е и остатке деспотовине. Угарски кра? Мати?а се сагласио са овом одлуком, не пита?у?и српског деспота Стефана. Стефан Томашеви? ?е стигао у Смедерево 21. марта 1459. године и ?примио начелство српско", свадба ?е обав?ена 1. априла, а деспот Стефан Бранкови? ?е збачен и протеран из зем?е 8. априла исте године, након чега ?е напустио Срби?у.[8]
Збачени деспот Стефан Бранкови? потом одлази у Будим, па затим код сестре, грофице Катарине Це?ске, а затим у Дубровник. Одатле ?е отишао у посету Скендер-бегу у Албани?у, где се 1460. године, оженио кнеги?ом Ангелином Ари?анит, свастиком Скендербега. Из тог брака му се родио син ?ор?е и ?ош дво?е мла?е деце (?ован и Мари?а).
Пред кра? живота борави у Венеци?и, да би се на сам кра? живота нашао у оронулом замку кра? Удина, ко?и ?е носио назив Београд, а био ?е познат и под именом Фриули. Често болестан, проводио ?е дане у беди, и моле?и за помо?. Писао ?е писма господарима по Итали?и. Све до смрти ?е живео од милости?е ко?у су му слали Млечани, Дубровчани и Папа. Умро ?е 9. октобра 1476. године, у истом замку. ?егове кости ко?е су почивале у манастиру Крушедол на Фрушко? гори су за?едно са манастиром запалили Турци 1716. године. Остатак мошти?у и да?е почива у обнов?еном манастиру.[11]
Владавина
[уреди | уреди извор]Према Доналду Николу, Стефан ?е постао држав?анин Републике Венеци?е. Ослеп?ен ?е за?едно са сво?им братом Гргуром 1441. године. Оба слепа брата су изгледа изостав?ена из разматра?а као могу?и наследници свог оца. На престо су могли да претенду?у тек 1458. године, пошто су смр?у деспота Лазара остали ?едини мушки представници Бранкови?а.
Према Фа?ну, Стефан ?е престо обезбедио сарад?ом са сво?ом сна?ом деспином ?еленом Палеолог Бранкови?, удовицом деспота Лазара Бранкови?а. Била ?е ?ерка деспота Томе Палеолога, деспота Море?ског, и деспине Катарине Захари?е од кнежевине Аха?е. Деспина ?елена Бранкови? ?е, ме?утим, уговорила уда?у ?едне сво?е к?ери за Стефана Томашеви?а Котромани?а, кнеза Босне. Тако ?е успела да обезбеди престо свом новом зету. Угарски кра? Мати?а Корвин Ху?ади и босански кра? и отац Стефана Томашеви?а кра? Стефан Томаш Котромани?, свргнули су деспота Стефана са престола 8. априла 1459. године. Као ?егову замену устоличили су деспота Стефана Котромани?а. Кра?ем 1459. године, деспот Стефан ?е одлучио да отпуту?е у Албани?у, где ?е имао ро?аке.[12][12] Средином 1460. године, отпутовао ?е у Албани?у где се новембра 1460. године, оженио кнеги?ом Ангелином Ари?анит Комнин. Ангелина ?е била сестра кнеги?е Донике, ко?а се удала за Скендербега. Скендербег ?е деспоту Стефану Бранкови?у дао непознато има?е као апанажу.[12] Почетком 1461. године, деспот Стефан Бранкови? ?е са Скендербеговом писменом препоруком отишао у Итали?у.[12]
Добио ?е (око 1462. године) замак Белградо, у области Фурлани?е (северна Итали?а), где ?е живео са сво?ом породицом, све до сво?е смрти 1476. године.[13]
Породица
[уреди | уреди извор]
Деспот Стефан Бранкови? се 1461. године, оженио албанском кнеги?ом Ангелином Ари?анити, ?ерком владара кнежевине Ари?анити, кнеза ?oр?а Ари?анити?а и кнеги?е Мари?е Музаке, на?стари?е ?ерке деспота Андре?е III од Мосаки?е. Пар ?е имао неколико деце:[14]
- ?ор?е (? 18. ?ануара 1516). Титуларни деспот Срби?е, i племи? у Кра?евини Угарско?. Оже?ен Изабелом дел Балцо, к?ерком Агилберта, во?воде од Нардоа. Касни?е се замонашио под монашким именом ?Максим“. Касни?е постав?ен за митрополита угро-Влашке од 1508. до 1521. године. Носио ?е и титулу београдског архиепископа.
- ?ован (? 10. децембра 1502). Титуларни деспот Срби?е, и племи? у Кра?евини Угарско?. Оже?ен ?еленом ?акши?. Она се поми?е као ?Хелена, Српска деспотица“ у карти из 1502. године.
- Ирена: поми?е се на тре?ем месту у Масарели?евом рукопису. Сматра се да ?е умрла млада.
- Мари?а (умрла 27. августа 1495). Поми?е се на четвртом месту и на?мла?а у Масарели?евом рукопису. Удата за Бонифаци?а III Палеолога, маркиза од Монферата (1424–1494, владавина 1483–1494).
Канонизаци?а
[уреди | уреди извор]Српска православна црква га пошту?е као Светог Стефана Слепог.
Породично стабло
[уреди | уреди извор]| Преци Стефан Бранкови? | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Миши?, Милан, ур. (2005). Енциклопеди?а Британика. А-Б. Београд: Народна к?ига : Политика. стр. 171. ISBN 86-331-2075-5.
- ^ "The Archives: the past & the present", section "The Council of Trent" Archived 2025-08-08 at the Wayback Machine
- ^ Tony Hoskins, "Anglocentric medieval genealogy" Archived 2025-08-08 at the Wayback Machine
- ^ а б Fine 1994.
- ^ Miklosich (1858), p.
- ^ Schwennicke 1878, стр. 180
- ^ Fine 1994, стр. 574
- ^ а б в Веселинови? 1995.
- ^ ?Истори?а”.
- ^ ?udo (22. 10. 2023). ?Свети Стефан Деспот”. ?udo.
- ^ ?Истори?ски забавник”. 22. 10. 2019.
- ^ а б в г ?irkovi? 1982, стр. 375
- ^ Spremi? 2004, стр. 445
- ^ Spremi? 2004, стр. 445–446
Литература
[уреди | уреди извор]- Благо?еви?, Милош; Медакови?, Де?ан (2000). Истори?а српске државности. 1. Нови Сад: Огранак САНУ.
- Бубало, ?ор?е (2011). ?Поседи српских деспота у одбрамбеним плановима Кра?евине Угарске 1458. и 1459. године”. Пад Српске деспотовине 1459. године. Београд: САНУ. стр. 229—243.
- Веселинови?, Андри?а (1995). Држава српских деспота (1. изд.). Београд: Во?ска.
- Иви?, Алекса (1929). Истори?а Срба у Во?водини од на?стари?их времена до оснива?а потиско-поморишке границе (1703). Нови Сад: Матица српска.
- Кали?, ?ованка (1967). Београд у сред?ем веку. Београд: Српска к?ижевна задруга.
- Кали?, ?ованка (2001). Срби у позном сред?ем веку (2. изд.). Београд: Истори?ски институт. ISBN 978-86-355-0490-2.
- Кали?, ?ованка (2006). Европа и Срби: Сред?и век. Београд: Службени лист СР?. ISBN 978-86-7743-058-0.
- Попови?, Душан ?. (1957). Срби у Во?водини. К?. 1: Од на?стари?их времена до Карловачког мира 1699. Нови Сад: Матица српска.
- ?иркови?, Сима (1982). ?Послед?и Бранкови?и”. Истори?а српског народа. к?. 2. Београд: Српска к?ижевна задруга. стр. 445—464.
- ?иркови?, Сима (1995). Срби у сред?ем веку. Београд: Идеа. ISBN 978-86-7547-033-5.
- ?иркови?, Сима (2004). Срби ме?у европским народима. Београд: Equilibrium. ISBN 978-86-82937-04-3.
Спо?аш?е везе
[уреди | уреди извор]- Генеалоги?а Стефана Бранкови?а
- ?Свети деспот Стефан Српски (Слепи) (СПЦ)”. Архивирано из оригинала 13. 02. 2017. г. Приступ?ено 13. 2. 2017.
| Нормативна контрола: ?уди |
|---|
