カ瓜秖笆钡挎τ 癵穝┬ㄉ綷
| Нобелова награда за мир | |
|---|---|
 Нобелова награда | |
| Доде?у?е се за | знача?ан допринос миру |
| Доде?у?е | Норвешки Нобелов комитет |
| Локаци?а | Осло,  Норвешка |
| Представ?а | Норвешки Нобелов комитет |
| Прво доде?ива?е | 1901. |
| На?више награда | Ме?ународни комитет Црвеног крста (3 награде) |
| Тренутни добитник | Алес Б?а?ацки, Мемори?ал и Центар за гра?анске слободе (2022) |
| Веб-са?т | www |
Нобелова награда за мир ?е призна?е за посебне заслуге на по?има спа?а?а народа, разоружа?а или сма?е?а светских или регионалних во?них потенци?ала, политичког и другог образова?а као и одржава?а мировних конференци?а. Ова награда ?е, као и друге Нобелове награде, донаци?а шведског проналазача и фабриканта Алфреда Нобела, и од 1901. се сваке године доде?у?е 10. децембра у Ослу, на дан ?егове смрти.
Оснива?е
[уреди | уреди извор]Ова награда се први пут споми?е у тестаменту, 1896. године преминулог Алфреда Нобела, у ко?о? он регулише сво?у заоставштину ко?а ?е износила око 31 милион шведских круна. Та? новац ?е уступ?ен посебно? задужбини, ко?ом ?е управ?ао савет од 6 директора. Нобелове награде су формиране од камате на средства задужбине, поде?ене на 5 истих делова, за сваку Нобелову награду. У овом тестаменту ни?е споменута Нобелова награда за економи?у. Она се доде?у?е у знак се?а?а на Алфреда Нобела, истим поступком али не из средстава задужбине, него од Шведске банке за економске науке. За разлику од осталих награда ко?е се доде?у?у у Шведском главном граду Стокхолму, Нобелова награда за мир се дод?е?у?е у главном граду Норвешке.
Одбор за доделу награде
[уреди | уреди извор]Одбор ко?и одлучу?е о добитнику се састо?и од пет чланова ко?е бира норвешки парламент. Чланови се бира?у на шест година. Састав одбора рефлекту?е однос снага политичких парти?а у Норвешком парламенту. Од 1936. усво?ено ?е правило да чланови Норвешке владе не могу бити и чланови Нобеловог комитета. Током 1977. додато ?е и правило да активни посланици Норвешког парламента тако?е не могу бити бирани на дужности у одбору. Иако нигде ни?е одре?ено да чланови мора?у бити норвешке националности, до данас су сви чланови комитета били Норвежани.
Номинова?е и додела награде
[уреди | уреди извор]Предлоге кандидата за добитнике Нобелове награде за мир, осим чланова комиси?е и бивших добитника награде, могу доставити сви чланови владе или Ме?ународног суда правде, професори на катедрама за социологи?у, истори?у, филозофи?у, право и политичке науке као и руководиоци одговара?у?их института.
За разлику од осталих, Нобелова награда за мир се може доделити учесницима одре?ених мировних преговора иако они нису довели до коначног реше?а, односно до дотичног мировног уговора. Због тога се по?едине доделе из данаш?е перспективе доводе у пита?е. Неке од ?их су на пример, 1973. године Хенри?у Кисин?еру (САД) и Ле Дук Тоу (Ви?етнам) (одбио награду) за ви?етнамски мировни уговор или 1994. када ?е за напоре учи?ене у правцу мировног уговора на Блиском истоку, награду поред Шимона Переза и ?ицака Рабина добио и ?асер Арафат. Накнадно одузима?е Нобелове награде за мир ни?е могу?е.
У изборни процес улазе само номинаци?е, пристигле до 1. фебруара дотичне године. Касни?е пристигле номинаци?е улазе у избор тек за следе?у годину. Изборни комитет ?е у по?единим годинама доби?ао и до 140 номинаци?а за добитнике ове награде, од ко?их ?е издва?ао само три у ужи избор. Секретар изборног комитета да?е налоге редовним и посебним посматрачима за израду извешта?а о раду номинованих особа и организаци?а. Ти извешта?и не садрже оцене или препоруке, него служе као об?ективна основа при избору добитника награде.
За проглаше?е победника ни?е утвр?ен тачан датум, али се на?чеш?е добитник проглашава ?едним петком средином октобра. Додела награде се врши увек 10. децембра, на дан смрти Алфреда Нобела. За разлику од осталих Нобелових награда, награду за мир уручу?е председник изборног комитета а не кра?, мада ?е поред других званица из политичког живота Норвешке, увек и он присутан.
Списак добитника
[уреди | уреди извор]Списак добитника Нобелове награде за мир од 1901. до данас.
1900-е — 1910-е — 1920-е — 1930-е — 1940-е — 1950-е — 1960-е — 1970-е — 1980-е — 1990-е — 2000-е — 2010-е
1900-е
[уреди | уреди извор]1910-е
[уреди | уреди извор]| Година | По?единац или организаци?а | Дело |
|---|---|---|
| 1910. | Стална ме?ународна мировна канцелари?а (Стална ме?ународна мировна канцелари?а), Берн. | |
| 1911. | Тоби?ас Михаел Карел Асер (Холанди?а) | иници?атор ме?ународних конференци?а приватног права у Хагу. |
| Алфред Херман Фрид (Аустри?а) | оснивач Вафен Нидера. | |
| 1912. | Елиху Рут (САД) | због иницира?а неколико арбитражних споразума. |
| 1913. | Анри Лафонтен (Белги?а) | Председник Сталне ме?ународне мировне канцелари?е. |
| 1914. | Због Првог светског рата награда ни?е доде?ена. | |
| 1915. | ||
| 1916. | ||
| 1917. | Ме?ународни Црвени крст, Женева. | |
| 1918. | Награда ни?е доде?ена | |
| 1919. | Вудро Вилсон (САД) за оснива?е Лиге народа. |
1920-е
[уреди | уреди извор]| Година | По?единац или организаци?а | Дело |
|---|---|---|
| 1920. | Леон Виктор Огист Буржоа | Председник Лиге народа. |
| 1921. | ?алмар Брантинг (Шведска) | преми?ер, представник Шведске у савету Лиге народа. |
| Кристи?ан Лоус Ланге (Норвешка) | генерални секретар Интерпарламентарне уни?е | |
| 1922. | Фрит?оф Нансен (Норвешка) | Представник Норвешке у Лиги народа, иници?атор Нансенових пасоша за избеглице. |
| 1923. | Награда ни?е доде?ена | |
| 1924. | ||
| 1925. | Сер Остин Че?мберлен (Велика Британи?а) за Локарниски пакт. | |
| Чарлс Ге?тс Доз (САД) | председник Савезничке комиси?е за репараци?е и покретач Дозовог плана. | |
| 1926. | Аристид Бри?ан (Француска) за Локарнски пакт. | |
| Густав Штреземан (Немачка) | за Локарнски пакт. | |
| 1927. | Фердинанд Буисон (Француска) | оснивач и председник Лиге за ?удска права. |
| Лудвиг Квиде (Немачка) | учесник више мировних конференци?а. | |
| 1928. | Награда ни?е доде?ена | |
| 1929. | Франк Б. Келог (САД) | за Бри?ан-Келогов пакт. |
1930-е
[уреди | уреди извор]| Година | По?единац или организаци?а | Дело |
|---|---|---|
| 1930. | Надбискуп Ларс Улоф Натан Седерблом (Шведска) | во?а екуменског покрета. |
| 1931. | ?е?н Адамс (САД) | председница Женске ме?ународне лиге за мир и слободу |
| Николас Мари Батлер (САД) | за промоци?у Бри?ан-Келогов пакта. | |
| 1932. | Награда ни?е доде?ена | |
| 1933. | Норман Е?н?ел (УК) | писац, члан Извршног комитета и Националног ве?а за мир |
| 1934. | Артур Хендерсон (УК) | председава?у?и Конференци?е за разоружа?е Лиге народа |
| 1935. | Карл фон Ос?ецки (Немачка) | новинар пацифиста. |
| 1936. | Карлос Сааведра Ламас (Аргентина) | председник Лиге народа и посредник у сукобу изме?у Парагва?а и Боливи?е. |
| 1937. | Роберт Сесил | оснивач и председник Ме?ународне мировне кампа?е. |
| 1938. | Нансенов ме?ународни уред за избеглице, Женева. | |
| 1939. | Награда ни?е доде?ена |
1940-е
[уреди | уреди извор]| Година | По?единац или организаци?а | Дело |
|---|---|---|
| 1940. | Награда ни?е доде?ена | |
| 1941. | ||
| 1942. | ||
| 1943. | ||
| 1944. | Ме?ународни комитет Црвеног крста (доде?ена ретроактивно 1945). | |
| 1945. | Кордел Хал (САД) | за коиници?ативу за оснива?е УН. |
| 1946. | Емили Грин Болч (САД) | Почасна ме?ународна председница Женске ме?ународне лиге за мир и слободу |
| ?он Мот (САД) | председник Ме?ународно мисионарско ве?е и председник Светска асоци?аци?а младих хриш?ана | |
| 1947. | Ве?е при?ате?ских услуга (УК) и Амерички комитет при?ате?ских услуга (САД) | |
| 1948. | Награда ни?е доде?ена | |
| 1949. | ?он Бо?д Ор (УК) | директор Генерална организаци?а за храну и по?опривреду, председник Национално ве?е за мир, председник Светска уни?а мировних организаци?а. |
1950-е
[уреди | уреди извор]| Година | По?единац или организаци?а | Дело |
|---|---|---|
| 1950. | Ралф Банч | за посредова?е у Палестини (1948). |
| 1951. | Леон Жуо (Француска) | председник Ме?ународни комитет Европског савета, потпредседник Ме?ународна конфедераци?а синдиката, потпредседник Светска федераци?а синдиката, делегат у УН. |
| 1952. | Алберт Шва?цер (Немачка) | за оснива?е Болница Ламбарене у Габону. |
| 1953. | Амерички државни секретар ?ор? Катлет Маршал | за Маршалов план. |
| 1954. | Канцелари?а Високог комесари?ата У?еди?ених наци?а за избеглице. | |
| 1955. | Награда ни?е доде?ена | |
| 1956. | ||
| 1957. | Лестер Боулс Пирсон (касни?и преми?ер Канаде) | председник седмог заседа?а Генералне скупштине УН, заслужне за реше?е Суецке кризе |
| 1958. | Жорж Пир (Белги?а) | во?а организаци?е за помо? избеглицама Срце Европе на услузи свету. |
| 1959. | Филип Ноел-Бе?кер (УК) | за животни рад посве?ен ме?ународном миру и сарад?и |
1960-е
[уреди | уреди извор]| Година | По?единац или организаци?а | Дело |
|---|---|---|
| 1960. | Алберт Лутули (?ужноафричка република) | председник Афричког народног конгреса. |
| 1961. | Даг Хамаршелд (Шведска) | генерални секретар УН (постхумно). |
| 1962. | Ла?нус Карл Полинг (САД) | За кампа?у против нуклеарног оруж?а. |
| 1963. | Ме?ународни комитет Црвеног крста, Женева. | |
| Лига друштава Црвеног крста, Женева. | ||
| 1964. | Мартин Лутер Кинг (САД) | Борац за ?удска права. |
| 1965. | Уницеф | |
| 1966. | Награда ни?е доде?ена | |
| 1967. | ||
| 1968. | Рене Касен (Француска) | председник Европског суда за ?удска права. |
| 1969. | Ме?ународна организаци?а рада |
1970-е
[уреди | уреди извор]| Година | По?единац или организаци?а | Дело |
|---|---|---|
| 1970. | Норман Борлог (САД) | за истражива?а организаци?е Ме?ународни центар за унапре?е?е кукуруза и пшенице. |
| 1971. | Вили Брант (Немачка) | За Западнонемачку 'Источну политику, креира?у?и нови став према источно? Европи и Источно? Немачко?. |
| 1972. | Награда ни?е доде?ена | |
| 1973. | Државни секретар САД Хенри Кисин?ер (САД) и министар Ле Дук То (Ви?етнам, одбио) | За мировни споразум у Ви?етнаму. |
| 1974. | Шон Макбра?д (Ирска) | Председник Ме?ународног мировног бироа и комиси?е за Намиби?у УН. |
| Еисаку Сато (佐藤榮作) (?апан) | Преми?ер. | |
| 1975. | Андре? Дмитри?евич Сахаров (СССР) | За кампа?у за ?удска права. |
| 1976. | Бети Вили?амс и Маре?д Кориган | Оснивачи северноирског мировног покрета. |
| 1977. | Амнести интернашонал, Лондон | За сво?у кампа?у против тортуре. |
| 1978. | Председник Мохамед Анвар Ел-Садат (Египат) и преми?ер Менахем Бегин (Израел) | За мировне преговоре изме?у Египта и Израела. |
| 1979. | Ма?ка Тереза | За борбу против сиромаштва |
1980-е
[уреди | уреди извор]| Година | По?единац или организаци?а | Дело |
|---|---|---|
| 1980. | Адолфо Перез Ескивел (Аргентина) | ?удска права |
| 1981. | Канцелари?а Високог комесари?ата за избеглице У?еди?ених наци?а. | |
| 1982. | Алва Мирдал (Шведска) и Алфонсо Гарси?а Роблес (Мексико) | делегати у Генерално? скупштини за разоружа?е УН. |
| 1983. | Лех Валенса (По?ска) | оснивач Солидарности и борац за ?удска права. Био ?е први председник По?ске после пада комунизма. |
| 1984. | Бискуп Дезмонд Мпило Туту (?ужноафричка Република) | за борбу против апартхе?да. |
| 1985. | Ме?ународна група физичара за превенци?у нуклеарног рата, Бостон. | |
| 1986. | Ели Визел (САД) | аутор, преживели сведок нацистичког прогона |
| 1987. | Оскар Ари?ас Санчез (Костарика) | за покрета?е мирних преговора у Централно? Америци. |
| 1988. | Мировне снаге У?еди?ених наци?а, ?у?орк. | |
| 1989. | Тензин Г?атсо, четрнаести Дала? Лама. |
1990-е
[уреди | уреди извор]| Година | По?единац или организаци?а | Дело |
|---|---|---|
| 1990. | Председник Михаил Горбачов (СССР) | ?за одлучу?у?у улогу у мировном процесу ко?и карактерише данаш?у ме?ународну за?едницу” |
| 1991. | Аунг Сан Су ?и (Бурма) | ?За ненасилну борбу за демократи?у и ?удска права”. |
| 1992. | Ригоберта Менчу Тум (Гватемала) | ?за рад на соци?алном и етнокултуролошком помире?у са домородачким народима” |
| 1993. | Председник Нелсон Мандела (?ужноафричка Република) и бивши председник Фредерик Вилем де Клерк (?ужноафричка Република) | ?за рад у оконча?у режима апартхе?да и формира?а нове демократске ?ужноафричке Републике" |
| 1994. | Председник ПЛО-а, ?асер Арафат (Палестина), министар спо?них послова Шимон Перес (Израел) и преми?ер ?ицак Рабин (Израел) | ?За напоре у ствара?у мира на Блиском истоку”. |
| 1995. | ?озеф Ротблат (По?ска/ВБ) и Пагваш конференци?а о науци и светским пита?има | ?за рад на елиминиса?у нуклеарног наоружа?а” |
| 1996. | Карлос Филипе Хименес Бело (Источни Тимор) и Жозе Рамос Орта (Источни Тимор) | ?за рад на мирном и правичном реше?у проблема Источног Тимора" |
| 1997. | Ме?ународни покрет за забрану мина (ICBL) и ?оди Вили?амс | ?за рад на елиминиса?у и забрани антипешади?ских мина” |
| 1998. | ?он Х?ум (ВБ) и Де?вид Тримбл (ВБ) | ?за рад на мирном реше?у проблема у Северно? Ирско?” |
| 1999. | Ме?ународна хуманитарна организаци?а ?Лекари без граница”, Брисел. | ?за пионирски хуманитарни рад на неколико континената” |
2000-е
[уреди | уреди извор]| Година | По?единац или организаци?а | Дело |
|---|---|---|
| 2000. | Председник Ким Дае-?унг (金大中) (?ужна Коре?а) | ?За демократи?у и ?удска права у ?ужно? Коре?и и Источно? Ази?и, посебно за помире?е са С?еверном Коре?ом” |
| 2001. | У?еди?ене наци?е и генерални секретар Кофи Анан (Гана) | ?За ?ихов рад за бо?и, организовани?и и мирни?и свет” |
| 2002. | ?ими Картер — бивши председник САД | ?За децени?е ?еговог непрестаног труда да на?е мирно реше?е за ме?ународне конфликте, да створи напредак на по?у демократи?е и ?удских права и да убрза економски и соци?ални разво?” |
| 2003. | Ширин Ебади (????? ?????), (Иран) | ?За ?ен труд у борби за демократи?у и ?удска права, посебно за труд ко?и ?е уложила у борбу за права жена и деце” |
| 2004. | Вангари Матаи (Кени?а) | ?За ?ен допринос у ствара?у одрживог разво?а и допринос демократи?и и миру” |
| 2005. | Ме?ународна агенци?а за атомску енерги?у (IAEA) и Мухамед Ел Бараде? (???? ????????), (Египат) | ?За ?ихове напоре да спрече употребу нуклеарне енерги?е у во?не сврхе и да обезбеде на?виши ниво безбедности у ?ено? употреби у цивилне сврхе” |
| 2006. | Мухамед ?онус (???????? ?????), (Бангладеш) и банка Грамен (??????? ??????), (Бангладеш) | ?За унапре?ива?е економских и соци?алних могу?ности сиромашних, посебно жена, кроз сво? пионирски про?екат дава?а микрокредита” |
| 2007. | Ме?увладин панел о климатским променама (IPCC) и Ал Гор, (САД) | ?За напоре ко?е су уложили ради шире?а сазна?а о климатским променама ко?е изазива човек и за полага?е теме?а мера ко?е су неопходне да би се климатске промене зауставиле” |
| 2008. | Марти Ахтисари | ?За вишедецени?ско ангажова?е и посредова?е у успостав?а?у мира и решава?у конфликата на више континената” |
| 2009. | Барак Обама | ?За изузетне напоре да о?ача ме?ународну дипломати?у и сарад?у ме?у народима као и због рада на ствара?у света без нуклеарног наоружа?а” |
2010-е
[уреди | уреди извор]| Година | По?единац или организаци?а | Дело |
|---|---|---|
| 2010. | ?у С?аобо | ?за допринос борби за ?удска права у Кини" |
| 2011. | Елен ?онсон Серлиф, Ле?ма Гбови и Тавакул Карман | ?због ?ихове ненасилне борбе за сигурност жена и женска права за пуно учеш?е у изград?и мира” |
| 2012. | Европска уни?а | ?због заслуга у унапре?е?у мира, помире?а и заштити демократи?е и ?удских права у протеклих шездесет година” |
| 2013. | Организаци?а за забрану хеми?ског наоружа?а (OPCW) | ?због великог залага?а за уништава?е хеми?ског наоружа?а” |
| 2014. | Кали?аш Сати?арти, Малала ?усуфзаи | ?за борбу против дискриминаци?е деце и младих ?уди и за право све деце на образова?е” |
| 2015. | Туниски квартет за национални ди?алог | ?за одлучу?у?и допринос изград?и плуралистичке демократи?е у Тунису у освит ?асмин револуци?е 2011. године”[1] |
| 2016. | Хуан Мануел Сантос | ?за одлучне напоре да се више од 50 година во?ен гра?ански рат у зем?и оконча, рат ко?и ?е коштао живота на?ма?е 220.000 Колумби?аца и раселио близу шест милиона ?уди”[2] |
| 2017. | Ме?ународна кампа?а за укида?е нуклеарног оруж?а (ICAN) | ?за рад на привлаче?у паж?е на катастрофалне хуманитарне последице било какве употребе нуклеарног оруж?а и за иновативне напоре да се на основу уговора постигне забрана таквих оруж?а”[3] |
| 2018. | Нади?а Мурад и Денис Маквеге | ?за ?ихове напоре у ци?у престанка употребе сексуалног наси?а као начина ратова?а у оружаним сукобима”[4] |
| 2019. | Аби? Ахмед Али | ?за ?егов напор за постиза?е мира и интернационалне сарад?е, те прецизни?е за ?егову одлучну иници?ативу за решава?е граничног сукоба са суседном Еритре?ом”[5] |
2020-е
[уреди | уреди извор]| Година | По?единац или организаци?а | Дело |
|---|---|---|
| 2020. | Светски програм за храну | ?за напоре у борби против глади, за допринос побо?ша?у услова за мир у подруч?има пого?еним сукобима и за делова?е као покретачка снага у напорима да се спречи употреба глади као оруж?а за рат и сукоб”[6] |
| 2021. | Мари?а Реса, Дмитри? Муратов | ?за напоре да заштите слободу изражава?а, што ?е предуслов за демократи?у и тра?ни мир”[7] |
| 2022. | Алес Б?а?ацки, Мемори?ал, Центар за гра?анске слободе | ?за представ?а?е цивилног друштва у сво?им зем?ама и заштиту фундаменталних ?удских права сво?их гра?ана”[8] |
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Нобелова награда за мир групи за национални ди?алог у Тунису (РТС, 9. октобар 2015)
- ^ ?The Nobel Peace Prize 2016 – Press Release”. nobelprize.org (Саопште?е). Приступ?ено 07. 10. 2016.
- ^ ?The Nobel Peace Prize 2017 – Press Release”. www.nobelprize.org. Приступ?ено 07. 10. 2017. ?for its work to draw attention to the catastrophic humanitarian consequences of any use of nuclear weapons and for its ground-breaking efforts to achieve a treaty-based prohibition of such weapons”
- ^ ?Announcement” (PDF). The Nobel Peace Prize. Архивирано из оригинала (PDF) 05. 10. 2018. г. Приступ?ено 05. 10. 2018.
- ^ ?The Nobel Peace Prize 2019 – Press Release”. www.nobelprize.org. Приступ?ено 11. 10. 2017. ?for his efforts to achieve peace and international cooperation, and in particular for his decisive initiative to resolve the border conflict with neighbouring Eritrea”
- ^ Светски програм за храну добитник овогодиш?е Нобелове награде за мир (Данас, 9. октобар 2020)
- ^ ?The Nobel Peace Prize 2021”. nobelprize.org (на ?езику: енглески). Приступ?ено 5. 10. 2022.
- ^ ?Белорус, укра?инска и руска организаци?а добили Нобелову награду за мир”. Политика. 7. 10. 2022. Приступ?ено 8. 10. 2022.
Спо?аш?е везе
[уреди | уреди извор]| Нормативна контрола: Државне |
|---|
